Autor: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca


Su­de­ći pre­ma pr­vim re­zul­ta­ti­ma iz­bo­ra, Sr­bi­ja je po­ka­za­la da sve vi­še li­či na onu re­kla­mu: “Kad si gla­dan- ni­si sav svoj”!
Na­i­me, ko­a­li­ci­ja oku­plje­na oko ve­li­kog ša­ma­na ko­jem ni­šta ni­je smi­je­šno osim fo­re na ko­ju je uspio da na­mak­ne fa­mo­znih pe­de­set i ne­što od­sto gla­so­va (ne­zva­nič­no još) vla­da­će su­ve­re­no ovim ge­o­graf­skim poj­mom i na­red­ne če­ti­ri go­di­ne, ma­da je i sam na­ja­vlji­vao da će sa­svim si­gur­no iz­gu­bi­ti iz­bo­re, jer na­rod ne vo­li one ko­ji ra­de i ću­te o to­me, ali ih je iz­bor­nom pre­va­rom opo­zi­ci­je ipak do­bio, a ta­man se po­na­dao da je za­vr­šio s ka­me­njem, lo­pa­tom, ru­pa­ma i po­no­ri­ma, ali, avaj...
Pe­si­mi­sti bi re­kli da je po­bje­da Alek­san­dra Vu­či­ća ap­so­lut­ni po­raz Sr­bi­je, dok za op­ti­mi­ste, na­kon iz­bo­ra, kon­tej­ner ni­je po­lu­pra­zan već po­lu­pun, i da će ap­so­lut­na do­mi­na­ci­ja čo­vje­ka ko­ji je ro­dio sam se­be za dr­ža­vu zna­či­ti što i ap­sol­vent­ska eks­kur­zi­ja To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća, na ko­ju Dra­gi­ca ni­je htje­la da ga pu­sti zbog una­pri­jed za­ka­za­nih dr­žav­nič­kih oba­ve­za- do­bro ze­za­nje!
Ne, bez ša­le, SNS je ap­so­lut­no za­slu­žio po­bje­du jer la­ži dru­gih ni­su zvu­ča­le ni pri­bli­žno ubje­dlji­vo kao nji­ho­ve, obe­ća­nja dru­gih ni­su ni bli­zu ne­re­al­nih ko­li­ko nje­go­va je­su, ali zvu­če kao kad Ba­ta Ži­vo­ji­no­vić pri­je­ti Šte­fi­ci Cvek u “Ra­lja­ma ži­vo­ta”: “Ka­ra­ću te dok ti ne do­đe tet­ka iz Bo­san­ske kru­pe”- moć­no; ka­me­nje ko­jim se opo­zi­ci­ja me­đu­sob­no ga­đa­la ni­je ni iz­bli­za plod­no ko­li­ko nje­go­vo ko­je po­lo­že­no u ru­pe i za­li­ve­no su­zom te­melj­cem- ra­đa! Je­ste da ka­men ra­đa ka­men, ali ra­đa, a ka­men po ka­men eto ka­me­na po gla­vi, be­ši­ki, bu­bre­gu i že­lu­cu sta­nov­ni­ka.
Ne­ma­ju­ći kad da sla­vi, s ob­zi­rom na to da je pred njim još jed­na noć ko­ju ne­će pre­spa­va­ti, upr­kos la­ži­ma onog La­ze Ko­sti­ća ko­ji je pe­smom “Me­đu ja­vom i međ’ snom” po­ku­šao da in­si­nu­i­ra ka­ko no­vi- sta­ri pre­mi­jer po­ne­kad i za­dri­je­ma, Alek­san­dar Vu­čić je na­kon ob­ja­vlje­nih re­zul­ta­ta, na­lik mi­si­ci ko­ju je “iz­ne­na­di­la” ti­tu­la- bri­znuo u plač, a po­tom sve­ča­no otvo­rio Alek­san­dra Vu­li­na ko­ji se još po­pod­ne za­gla­vio u to­a­le­tu stra­nač­kih pro­sto­ri­ja i na­ja­vio da će na­kon de­vet mje­se­ci i de­set da­na tr­plje­nja Zo­ran Ba­bić ko­nač­no olak­ša­ti be­ši­ku, što će sa­svim si­gur­no pri­vu­ći još hi­lja­de in­ve­sti­to­ra u Sr­bi­ju i de­žur­nu eki­pu “Vo­do­vo­da i ka­na­li­za­ci­je”, ko­joj se una­pri­jed iz­vi­nio!
Ša­lu na stra­nu, Sr­bi­ja je gla­sa­la ka­ko je­ste, i za­i­sta vi­še ne­ma ni­ka­kvog pra­va na pri­go­vor savjesti, loš dan, PMS, ili ono po­slo­vič­no: je.i ga?
Ne­ma sad kuk­nja­ve, po­bi­je­dio je onaj ko­ji je uspio da ubi­je­di na­rod da je glu­plji ne­go što je­ste i sad s pu­nim pra­vom če­ti­ri go­di­ne mo­že da upi­re pr­stom i pi­ta: “A, ko te je tje­rao da gla­saš za me­ne, ja sam sa­mo obe­ća­vao, ni­sam re­kao da je ne­što od to­ga i mo­gu­će! On­da sle­de­ćeg pu­ta gla­saj i za Dje­da Mra­za, i nje­mu do­bra dje­ca pi­šu pi­sma, a on s uži­va­njem vi­če ono:”hou- hou- hou- hou” dok ga bla­go gre­buc­ka­ju kad ih ko­ri­sti kao dvo­sloj­ni to­a­let pa­pir”...
U sva­kom slu­ča­ju- ne­ka nam je sa sre­ćom!
Sr­bi­ja na­sta­vlja da ide pu­tem ko­ji će je od­ve­sti u bo­lju bu­duć­nost, ta­mo gdje na kra­ju du­ge sto­ji ćup s bla­gom i dvo­ji­ca fi­nih či­ka iz sta­ci­o­na­ra bol­ni­ce “La­za La­za­re­vić” da po­ka­žu gdje se put tač­no za­vr­ša­va...
Je su­is Zmaj od Ši­po­va - on će sle­de­će če­ti­ri go­di­ne pro­ve­sti u “Pa­ro­vi­ma” uz tri obro­ka dnev­no i po­ne­ki sno­šaj, a mi?
WWW.NEDJELJNIK.RS